Власти у Босни и Херцеговини, на свим нивоима, ће у овој години, очито, имати доста проблема у попуњавању својих буџета. То се лијепо може видјети на примјеру тренутно једине стабилне власти у БиХ; Владе Републике Српске. Наиме, Влада Републике Српске је била приморана да већ на почетку године повећа порезе и доприносе. Уз то, из овогодишњег буџета је искључила бројне активности које су провођене у претходним годинама, а за које је оцјењено да нису биле директно усмјерене ка социјално најугроженијим. Ипак, већ на почетку године се јављају кашњења, додуше за сада минимална, у исплати разних права.
Из тога слиједи да је Влада РС-а урадила једино што је могла (скресала је расходе, а повећала порезе), па ипак је притисак на буџет и даље висок. Због тога се поставља питање да ли постоји још нешто што би могла да учини? При томе, рјешење мора бити брзо, јер дугорочне реформе, које су свакако неопходне, неће попунити нпр. фонд ПИО данас. Ако занемаримо задуживање, чега су се у Влади свакако сјетили, а за шта су могућности ограничене[1], постоји још један неискориштен извор. То је Централна банка Босне и Херцеговине.
И мада ово за већину звучи као позив на емисију новца без покрића и сличну лошу праксу из неких прошлих времена, то заправо није наш приједлог. Ми се залажемо за очување система монетарног одбора и фискалну дисциплину, али сматрамо да постоји простор да се искористи ЦБ како би се добило нешто времена за неопходне реформе.
Наиме, наш приједлог је да се Влада Републике Српске договори са Владом ФБиХ о преузимању власништва над дијелом добити Централне банке БиХ из претходног периода. Ова добит није мала и износи око 500 милиона КМ. Додуше, у билтенима ЦБ ова се средства не називају акумулираном добити, већ нето девизном резервом у активи (разлика између девизних резерви и емитованог новаца), односно капиталом ЦБ у пасиви. Међутим, објашњење одакле потичу ова средства јасно говори да се заправо ради о акумулираној добити. Наиме, ради се о дијелу добити коју је ЦББХ остваривала управљајући девизним резервама земље у протеклих тринаест година. Конкретно, у задњих пар година приход од управљања девизним резервама се кретао преко 100 милиона КМ годишње. Из ових прихода је издржавано особље ЦБ, дио средстава је уплаћен нa рачун трезорa БиХ, али је дио и задржан да би се појачао капитал банке.
Има ли држава право на ова средства? Према нашем мишљењу има. Да појаснимо. Највећи дио девизних резерви не припада држави, већ свима нама који користимо КМ. Њашој спремности да у новчаницима држимо КМ умјесто €, $ и других свјетских валута, треба приписати постојање девизних резерви. Међутим, износ девизних резерви изнад количине штампаног и кованог новца, који се назива нето (или слободне) девизне резерве настао je радом са девизним резервама и на њега нико нема потраживања, те стога припада ЦББХ која је државна институција. Да ли је ЦББХ нарочито заслужна за стварање ове добити? Ни случајно. ЦББХ је створила ове резерве захваљујући државном монополу над девизним резервама, а при томе уопште није била штедљива када се ради о својим трошковима. Заправо, трошкови по запосленом (оперативни трошкови који су се кретали око 35 милиона КМ годишње на 200-300 запослених) су бар два пута већи него, рецимо, трошкови по запосеном на Економском факултету у Бањалуци или на Палама, који, успут речено, имају бољу квалификациону структуру од ЦББХ. Шта више ова сума је приближна средствима која Влада Републике Српске издваја за комплетно високо образовање Републике Српске(33 факултета са око 2700 запослених). Такође, тренутна стопа добити коју остварује ЦББХ по основу управљања девизним резервама креће се око или испод нивоа инфлације у Еврозони, што значи да ЦББХ, дословце, уништава или једва одржава куповну моћ девизних резерви. Због тога би у овим тешким временима држава требала да преузме власништво над овим средствима (нарвано не насилно „национализацијом“, већ путем легалне одлуке органа ЦББХ), умјесто што се задужује гдје стигне и колико јој је дозвољено.
Да ли би ово нарушило принципе монетарног одбора?
НЕ. Принципи монетарног одбора овим не би били угрожени будући да би ЦББХ и даље имала 100% (или веће) покриће за сваку емитовану новчаницу или кованицу док би монетаризација вишка девизних резерви било обављена у облику продаје девиза Централној банци, што ЦББХ, према закону, не може да одбије, јер се тиме обезбјеђује једна страна конвертибилности домаће валуте.
Да ли ће ЦБ пристати на ово?
Врло вјероватно да ће представници ЦББХ покушати да оспоре овај приједлог тако што ће изјавити да им капитал треба, јер служи као резерва за евентуалне губитке по основу инвестирања. Овим би се могао објаснити мали дио потребе за капиталом. Међутим, са политиком ЦББХ да држи средства у облику депозита код најквалитетнијих свјетских банака и да инвестира само у врхунске ХоВ, могућност губитка, па самим тим и потреба за оволиком резервом је апсолутно необјашњива. Заправо наша прелиминарна истраживања показују да би примјеном Базела I на структуру активе ЦББХ дошли до суме од око 40-так милиона КМ потребног властитог капитала за покриће кредитног ризика. Допуштамо да би уз укључивање тржишног ризика ова сума могла бити нешто већа али опет ни близу 560 милиона КМ колико је у једном тренутку износио капитал Банке. Ипак, ЦББХ не би смијела да у потпуности остане без капитала. Зато би било добро да држава не узме свих 500 милиона већ да узме, рецимо, 300 милиона КМ (нпр. ФБиХ би припало 200 милиона, а Републици Српској 100 милиона КМ), док би 200 милиона остало на располагању ЦБ.
Да ли постоји још неки разлог који би подржао овај приједлог осим тренутног притиска на буџет? Постоје чак два.
1. Новија истражвања показују да су у периоду када је привреда БиХ расла по реалној стопи преко 5% годишње, девизне резерве расле око 3,5 пута брже од саме привреде. Због тога одржавање новчане масе на постојећем нивоу, једноставно речено, неће одрадити посао окончања рецесије и бољи ће се ефекат постићи упумпавања 300 милиона КМ у систем, одмах (мада је овако брз раст новчане масе у претходном периоду одраз промашеног модела привредног раста који се базирао на подстицању потрошњу изнад реалних могућности земље).
2. С обзиром да овогодишњи буџет институција БиХ није усвојен, реализоваће се буџет из претходне године. Међутим, претходне године ЦББХ је Трезору БиХ пребацила чак 55 милиона КМ, дијелом из добити од ове године. Због тога, и уз ниске каматне стопе које се тренутно могу добти на тржишту, мало је вјероватно да ће ЦББХ ове године бити у могућности истим тим институцијама пребацити више од 15-20 милиона КМ. Због тога ће заједничке институције БиХ, вјероватно, захватити више са рачуна Управе за индиректно опорезивање, чиме ће Република Српска бити ускраћена за 10-15 милиона КМ.
[1] Ограничење задуживања је двоструко. Наиме, након проблема са Грчком и неким другим земљама услови на тржишту су доста неповољни. Друго ограничење: међународне институције са којима Република Српска мора да сарађује ако жели да очува економску стабилност, поучене грчким проблемима данас инсистирају на фискалној дисциплини
[2] О овоме више можете видјети у раду: „Одрживост аранжмана валутног одбора у БиХ: цијена пропуштених реформи“, чија је кратка верзија објављена у трећем броју кварталног монитора Удружења економист Републике Српске SWOT, доступно на: www.swot.ba , док је дужа верзија доступна на адреси: markodjogo.blogspot.com
Кредитор? Да ли вам треба хитан кредит или пословни кредит? Јеси ли?
ОдговориИзбришиускраћени кредит од ваше банке или било којег финансијског предузећа?
Нудимо приватне, пословне, финансијске, комерцијалне и личне кредите
веома ниске годишње каматне стопе ниже од 3% у години до 30 година
рок отплате и било где у свету. Нудимо кредите било које врсте
износ. Наши кредити су добро осигурани за максималну сигурност нашег
приоритет. Да ли губите сан у ноћима и бринете како да постанете легит
кредитни зајмодавац?
данас смо један од најбољих зајмодавца као што имамо доказ наше услуге 100%
гаранција. Умјесто да гризиш нокте, Контактирајте нас данас
преко: свазерфирм77@оутлоок.цом........swazerfirm77@outlook.com