Одрживост аранжмана валутног одбора у БиХ: цијена пропуштених реформи (кратка верзија)

Чланак објављен у трећем броју економског монитора Удружења економиста Републике Српске SWOT, доступно на: www.swot.ba

Систем „монетарног одбора“, по којем функционише Централна банка БиХ (ЦББХ) од 1997. године, јесте донио Босни и Херцеговини многе позитивне ствари као што су: ниска стопа инфлације, одговорније власти (будући да не могу узимати кредите од Централне банке), добро капитализован банкарски сектор (опет, јер ни банке не могу очекивати помоћ ЦБ ако доспију у кризу) и још по нешто. Међутим, често се занемарује да овај систем има двије уграђене мане:

                   

У периодима кризе (као што је овај сада) сам систем чини кризу још тежом. Зашто? ЦББХ може да емитује папирног и кованог новца онолико колико има девизних резерви. Када је девизних резерви све мање и новца је мање. Ако у исто вријеме привреда повећа привредну активност појављује се проблем неликвидности, јер привреда повећава тражњу за новцем кога је све мање (што доводи до раста каматних стопа што опет гуши привредну активност). Нажалост, изгледа да је ово сценарио који се у БиХ одиграва већ данас, док нас праве размјере кризе тек чекају у будућности. Чињенице: девизне резерве ЦББХ су данас за око 220 милиона € (или око 7%) мање него на крају 2007. године. Ово можда не дјелује пуно, али овај податак не показује праве размјере пада. У протекле три године ЦББХ је позајмила око 800 милиона € од ММФ-а, смањила је обавезне резерве и забранила обављање трансакција на територији БиХ у страним валутама. Све је то требало компезовати пад новчане масе и девизних резерви што, ипак, није успјело у потпуности што значи да се данас трговински дефицит БиХ финансира и из девизних резерви.  Без наведених мјера пад девизних резерви би већ данас износио преко 1 милијарду € (или 1/3 девизних резерви), а пратећи пад новачане масе би бацио на кољена и ово привреде што се бори. Што је најгоре, без хитних реформи у будућности нас чека још тежа ситуација. Прво чека нас враћање кредита ММФ-у. Тако већ за двије године прелазимо из + 400 милиона € годишње у око – 300, само по основу односа са ММФ-ом. Од банака које су у периоду 2002. -2008. доносиле у земљу око 450 милина € годишње, не треба очекивати више пуно тога и то из два разлога: становништво и привреда су се већ приближили горњој граници задужености, и под два: међународни банкарски споразум (Базел III) захтијева од страних банака да више не шаљу новац у ЗУР и ЗУТ већ да у будуће њихове банке кћери одобравају кредита колико могу да прикупе штедње у тим земљама. Summa sumare: ако се не предузму хитне реформе у БиХ могло би доћи до краха монетарног система већ за 3-5 година и до пратеће економске кризе. Шта се може учинити? Па постоје два сценарија:

а) Први и мање популаран сценарио је општа штедња. Значи смањити потрошњу и повећати производњу (поготово за извоз) како би смо смањили трговински дефицит који води паду девизних резерви. Ово је мало вјеоватно из два разлога: већ смо сувише сиромашни да би смо се имали чега одрећи, а и немамо Бог зна шта да извеземо и да хоћемо.

б) Други сценарио је радити оно што је Влада Републике Српске почела да ради још 2007. године. Значи, извршити приватизацију државних фирми које немају монополски карактер и привући СДИ. Позитивни ефекти онога што је Влада урадила за кратак период су очити: 800 милиона € је повећало девизне резерве,  покретањем производње у Рефинерији у Броду је смањен трговински дефицит, а оснивањем ИРБРС-а је смањен проблем неликвидности у Реублици Српској. Значи хитно наставити тамо гдје смо стали. Алтернатива је мијењати и монетарни систем што је проблем и прича за себе.  Иначе друга лоша особина монетарног одбора је и то што доноси инфлацију у периодима просперитета (када је прилив девиза већи од раста РБДП-а), али и о томе другом приликом.......................