Чланак објављен у часопису Каталаксија, доступно на: www.katalaksija.com
www.worldbank.org
Апстракт: У скоро свим ЗУТ (укључујући и БиХ) у већој или мањој мјери проведен је процес либеризације финансијског сектора који је укључивао приватизацију банака, стварање тржишта капитала, реформу система платног промета и још неке реформе. Ипак, иако је овим начињен велики искорак у правцу стварања нормалних (капиталистичких) финансијских система, тиме процес финансијске либерализације није ни изблиза завршен.
Кључне ријечи: финансијске слободе, приватизација банкарског сектора, сложеност финансијског система
JEL класификација: G 28
Увод
У јавности Босне и Херцеговине широко је распрострањено мишљење како су домаће власти под покровитељством ММФ-а учињеле све како би БиХ постала финансијски либерализована земља. Штaвише, доста је распрострањена и перцепција према којој је овај процес (финансијске либерализације) измакао контроли, те да не доноси претјеране користи земљи. Међутим, оваква мишљења су у оштром контрасту са начином на који неке од највећих мултилатералних финансијских институција виде БиХ. Ове институције махом не мисле како је БиХ свјетски лидер по нивоу финансијских слобода и, свакако, не мисле да је финансијска либерализација, сама по себи, лош процес[1]. Због тога ћемо кроз овај рад покушати да установимо шта је објективно стање, а шта су заблуде, и то тако што ћемо упоредити достигнути ниво финансијских слобода у БиХ са стањем у другим ЗУТ.
Сложеност појма финансијске либерализације
Да бисмо могли да измјеримо ниво финансијских слобода у некој земљи изузетно је битно да прво дефинишемо сам тај појам. Ово посебно због чињенице да финансијска либерализација у себи садржи значајну дозу вишедимензионалности. Она потиче, како од сложености финансијског система као предмета процеса финансијске либерализације, али и од начина на који дефинишемо саму слободу.
Наједноставније дефинисање финансијске либерализације полази од опозитног дефинисања: финансијска лиерализација је опозит финансијској регулацији, тј .она предтавља одсуство препрека и забрана[2] при инвестирању у земљи и недискриминација при доласку до кредита (на овај начин се појам финансијске слободе приближава појму слободе токова капитала). Ако прихватимо овакво схватање финансијских слобода онда је БиХ (као и већина других ЗУТ) отишла далеко. То потврђују домаћи и страни извори.
На примјер, у извјештају Дирекције за економско планирање БиХ под називом: „Одрживост аранжмана валутног одбора у БиХ“, ауторке Ивоне Кристић анализирајући ниво финансијске слободе у БиХ по различтим критеријумима[3] долази до закључка како: „можемо закључити да у БиХ постоји скоро у цијелости либерализовано кретање капитала на рачуну финансијских и капиталних трансакција“. До сличног закључка можемо доћи и читајући извјештај Свјетске Банке о прекограничним инвестицијама 2010. (Investing Across Borders 2010) гдје експерти ове институције анализирајући слободу СДИ у БиХ оцјењују да постоји 100% слобода инвестирања у 8 од 11 сектора привреде БиХ и високих 85-87% слободе у још два сектора. Међутим, да ли је тиме доказано постојање високог нивоа финансијске слободе у БиХ? Ми мислимо да није, будући да се појам финансијске либерализације може дефинисати и на други начин – финансијку слободу можемо дефинисати и као стање у којем постоји довољно велики број инвестиционих алтернатива и разноврсна могућност задуживања код међусобно конкурентних финансијских институција. То значи да слобода не обухвата само декларативно одсуство забрана при инвестирању, већ и постојање довољно великог броја алтернатива при одлучивању о инвестирању, задуживању и другим пословима из финансијске сфере. Познаваоцима прилика у БиХ је јасно да по овим критеријумима земља стоји много лошије и да је ово основни узрочник заблуде која постоји у јаности, а та заблуда се састоји у поистовјећивању финансијске либерализације са либерализацијом банкарског сектора и посљедичне погрешне перцепције о постојању високог нивоа финансијске слободе. Осим тога, присутна је и заблуда како је либерализација финансијског система еквивалент за његову транзицију[4].
Додуше, ова заблуда јавности и не треба да нас чуди у земљи у којој преко 85 % финансијске активе контролишу банке. Тачније, према подацима ЦББХ[5] за 2008. годину, учешће комерцијалних банака у укупној финансијској активи је износило 80,82%, лизинг друштава[6] од 6,21%, инвестиционих фондова од 4,82%, микрокредитних организација од 4,70% и сектора осигурања од 3,45%.
Графиконон бр. 1 – Учешће појединих финансијских организација у укупној финансијској активи
Због тога желимо да одређену пажњу прво посветимо либерализацији банкарског сектора у БиХ као процесу који је доминантно обликовао садашњу ситуацију у финансијском систему у овој земљи.
Процес либерализације банкарског сектора у БиХ
Процес либерализације банкарског сектора у БиХ је, због рата, отпочео касније него у већини других ЗУТ. То потврђује и извјештај ММФ из 2002. године под називом „Ране птице, касни спавачи и успаване љепотице: Раст банкарских кредита приватном сектору у Централној, Источној Европи и Балкану“, који сврстава БиХ у групу названу „Касни спавачи“ , што значи да се реформа банкарског сектора у то вријеме, још увијек налазила у раној фази, а што је поткрепљено конкретним показатељима[7]. Ипак, свијест о потреби и правцима реформе банкарског сектора у БиХ је постојала и раније, а потврђена је 2000.године на конференцији у Сарајеву под називом „Реформа банкарског система у БиХ“, којој су присуствовали представници власти, академске заједнице и удружења банкара, а који су на крају конференције, између осталог, донијели следећи закључак: „Циљ реформе банкарског система је власничка трансформација банака и стварање ефикасног банкарског система у транспарентном тржишном окружењу“
Већ до 2004. године ови закључци су у великој мјери спроведени путем приватизације банкарског сектора. Тако је тадашњи гувернер ЦББХ Питер Никол оцјењивао како је овај процес практично завршен у Републици Српској, док се у ФБиХ одвија нешто спорије[8]. У извјештају о стању у банкарском сектору Удружња банака БиХ из 2006. године, процес власничке транформације у периоду 2000. -2005. године је поткрепљен следећим подацима.
Графиконон бр.2
- Извор: Удружење банака БиХ
Резултати власничке трансформације су убрзо услиједили у облику кредитне експанзије у периоду након 2002. године.
Табела бр. 1 – Структура пласмана комерцијалних банака у БиХ
2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008. | |
Потраживања од јавног сектора и непрофитних организација | 70,4 | 61,2 | 78,3 | 56,9 | 57,6 | 67 | 91,2 | 167,6 | 319,9 |
Потрживања од становништва | 384,2 | 681,9 | 1456,3 | 1966,4 | 2627.1 | 3453 | 4373,6 | 5685,2 | 6.696,4 |
Потраживања од приватних предузећа | 884,7 | 1162,8 | 1470 | 1899,7 | 2538,3 | 3311,9 | 4145,3 | 5443,7 | 6.885,2 |
Потраживања од јавних предузећа | 1673,1 | 1430,8 | 1254,7 | 1166,7 | 691,7 | 695,1 | 661,7 | 646,3 | 648,1 |
Остала потраживања | 3,6 | 2,5 | 21,8 | 31,2 | 11,9 | 16,9 | 36,1 | 40,7 | 11,6 |
УКУПНО КРЕДИТИ | 3016 | 3339,2 | 4281,1 | 5120.9 | 5926.6 | 7543,9 | 9307,9 | 11.963,5 | 14.561,2 |
Стопа раста у односу на предходну годину | - | 10,7% | 28,2% | 19,6% | 15,7% | 27,3% | 23,4% | 28,5% | 21,7% |
Извор: Билтен ЦББХ 4-2008
Графикон бр. 3
Извор: Табела бр. 1
Из горње табеле и графикона се може видјети да огроман раст кредита прати и промјена њихове структуре у корист кредита становништву и приватним предузећима. Заправо, ови подаци показују да је у 2008. години 93,27% пласмана банака отишло приватном сектору. Да подсјетимо, управо је раст кредита приватном сектору показатељ који користи ММФ када оцјењује ниво транзиције банкарског сектора једне земље. То значи да је перцепција јавности о расту слободе у банкарском сектору свакако оправдана. Ипак, да подсјетимо оно што смо већ рекли, а то је да либеризација банкарског сектора није синоним за либерализацију финансијског сектора.
Ради потуности приказаних података занимљиво је и упоредити гдје се по нивоу задужености налази БиХ у односу на друге ЗУТ. Због тога ћемо приказати и податке који показују ниво релативне задужености грађана БиХ, тј. задуженост у односу на НБДП по глави становника (табела бр.2 ).
Табела бр. 2– Регионална задуженост грађана према банкама по глави становника у 2008. години
Задуженост у Еврима | Задуженост по становнику као % БДП-а по глави становника | |
ЕУ просјечно | - | 19* |
Хрватска | 3.734 | 32,5 (36,4*) |
БиХ | 895 | 26,2 |
Мађарска | 2.990 | 26 |
Бугарска | 1.165 | 23 |
Румунија | 1.260 | 18,3 |
Македонија | 521 | 15,15 |
Србија | 576 | 11,5 |
Извор: Удружење банака Србије и Хрватска народна банка*
Као што се види грађани БиХ су, релативно гледано, задуженији од просјечних грађана ЕУ. Заправо, испред њих су по нивоу релативне задужености од посматраних земаља само грађани Хрватске, а релативно близу су и грађани Мађарске.
Оцјена финансијсих слобада у БиХ у извјештајима свјетских мултилатералних институција
И поред очигледне либерализације банкарског сектора коју смо представили у предходном дијелу, већина најпознатијих свјетских мултилатералних и филантропских институција не дијеле мишљење да је БиХ, данас, нарочито високо финансијски либерализована земља.
За примјер овога смо узели оцјене из три извјештаја[9], три познате организације:
1. Свјетске банке (IBRD-a) - Извјештај о условима пословања
2. Свјетског економског форума у Давосу - Индекс глобалне конкурентности
3. Херитиџ фондације – Индекс економских слобода
Извјештај о условима пословања- Лакоћа добијања кредита
Овај извјештај за 2008 годину се односио на 181 земљу. Комплетан садржи бројне показатеље слободе пословања у различитим сегментима привредног система. За потребе ове анализе обратили смо пажњу на показатељ под називом Добијање кредита. Замисао Свијетске Банке (у даљем тексту СБ) је да овај показатељ буде састављен из перспективе клијената тј. корисника кредита, међутим, ако детаљније погледамо критеријуме по којима је састављен:
- обим кредита приватном сектору
- обим кредита јавном сектору (негативан показатељ)
- индекс дубине (прим. аутора: доступности и квалитата) кредитних информација
- индекс снаге правне заштите
јасно је да се de facto ради о оцјени банкарског сектора, бар за земље у којима није развијено финансијко тржиште на којима би се трговало инструментима дуга (прије свега различитим облицима обвезница).
Како комплетан извјештај, као што смо претходно рекли, садржи податке за 181 земљу, ми смо за наше потребе саставили следећу табелу Табела бр. 3 у којој су изнијети подаци само за ЗУТ (као референтну групу за поређење).
Табела бр. 3 Добијање кредита
Земља | Ранг у свјетским размјерама | Ранг међу ЗУТ |
Бугарска | 5 | 1 |
Албанија | 12 | 2-6 |
Азербејџан | 12 | 2-6 |
Румунија | 12 | 2-6 |
Летонија | 12 | 2-6 |
Словачка | 12 | 2-6 |
Пољска | 28 | 7-13 |
Мађарска | 28 | 7-13 |
Србија | 28 | 7-13 |
Грузија | 28 | 7-13 |
Јерменија | 28 | 7-13 |
Киргистан | 28 | 7-13 |
Украјина | 28 | 7-13 |
Казахстан | 43 | 14-19 |
Естонија | 43 | 14-19 |
Литванија | 43 | 14-19 |
Црна Гора | 43 | 14-19 |
Македонија | 43 | 14-19 |
Чешка | 43 | 14-19 |
БиХ | 59 | 20 |
Хрватска | 68 | 21 |
Словенија | 84 | 22-23 |
Молдавија | 84 | 22-23 |
Русија | 109 | 24-25 |
Бијелорусија | 109 | 24-25 |
Узбекистан | 123 | 26 |
Таџикистан | 172 | 27 |
Извор: Doing Business 2009, IFC, 2009.
Као што се види стручњаци СБ су поставили БиХ на, за једну заосталу земљу, релативно високо 59 мјесто међу 181-ом земљом свијета. То потврђује да је у БиХ релативно лако доћи до кредита. Међутим, рангирање БиХ на 20 мјесто међу 28 ЗУТ говори да је лакоћа добијања кредита генерално висока у овој групи земаља и да чак БиХ спада у другу половину ове групе земаља по овом критеријуму. Занимљиво је примјетити да су по овом критеријуму боље пласиране земље Југоисточне Европе и Балкана, него Балтика и Централне Европе које се иначе сматрају лидерима транзиције.
Индекс глобалне конкурентности –
сложеност финансијског тржишта
Ово је други годишњи извјештај чије податке користимо, прије свега због институције која иза њега стоји. Издање овог извјештаја за 2008-9 годину обухвата 134 земље. Међу бројним критеријумима који се наводе у овом извјештају је и Сложеност финансијског тржишта (система). У вези са овим критеријумом могуће је поставити више питања. Прије свега да ли је ово уопште релевантан показатељ степена финансијске либерализованости једне земље. Наш одговор је да јесте и заснива се на запажању да су по правилу најлибералнији финансијски системи и најсложенији[10]. То подкрепљује и запажање да су финансијски системи земаља И. Европе у доба комунизма, били релативно једноставни и да је њихова транзиција ка западним узорима условљена либерализацијом и усложњавањем као двијема странама исте медаље. Зато се усложњавање може посматрати као друга страна процеса либерализације или бар његова пратећа појава.
Сам индекс је извучен на основу већег броја показатеља:
- сложеност финасијких тржишта
- лакоћа и доступност кредита
- обим финансирања преко локалног тржишта капитала
- ниво заштите инвеститора
- здравље банкарског система
- регулација трговања хартијама од вриједности
- постојање капиталних контрола
- доступност ризичног капитала
- индекс снаге правне заштите
Као што се види, лакоћа и доступност кредита је у овом случају само један од критеријума за оцјену сложености финансијског система.
На исти начин на који смо то учинили и са предходним извјештајем и овде смо извукли тражене податке и представили их у следећој табели:
Табела бр.4 Сложеност финансијских система у ЗУТ и неким развијеним земљама
Земља | Коефициент (од 1-7.00) | Ранг у Свјетским размјерама | Ранг међу земљама у транзицији |
Земље у транзицији | |||
Естонија | 5.1 | 28 | 1 |
Словачка | 5.0 | 31 | 2 |
Црна Гора | 5.0 | 35 | 3 |
Летонија | 4.8 | 39 | 4 |
Словенија | 4.7 | 46 | 5 |
Чешка | 4.6 | 47 | 6 |
Литванија | 4.5 | 56 | 7 |
Румунија | 4.4 | 60 | 8 |
Мађарска | 4.4 | 61 | 9 |
Хрватска | 4.4 | 63 | 10 |
Пољска | 4.3 | 68 | 11 |
Бугарска | 4.2 | 74 | 12 |
Грузија | 4.1 | 79 | 13 |
Македонија | 4.0 | 83 | 14 |
Украјина | 4.0 | 85 | 15 |
БиХ | 4.0 | 86 | 16 |
Србија | 3.9 | 89 | 17 |
Азербрјджан | 3.9 | 92 | 18 |
Казахстан | 3.8 | 97 | 19 |
Албанија | 3.7 | 103 | 20 |
Молдавија | 3.7 | 104 | 21 |
Јерменија | 3.7 | 107 | 22 |
Русија | 3.6 | 112 | 23 |
Киргистан | 3.5 | 115 | 24 |
Таџикистан | 3.3 | 123 | 25 |
Извор: World Economic Forum, „Global Competitiveness Index“ Geneva, Switzerland 2008.
Овде је особље Форума дало БиХ оцјену 4.0 на основу чега је рангирана као 86 земља међу 134 земље свијета, тј. као 16 међу 25 посматраних ЗУТ. Ово нас доводи до новог двојног закључака. Први је да је БиХ у свјетским размјерама доста лошије рангирана по критеријуму сложености финансијског система него по лакоћи добијања кредита. Други закључак је да је БиХ нешто боље рангирана међу ЗУТ по овом критеријуму него по предходном. Да се и у БиХ могло учинити више на овом пољу виде се по примјерима Естоније, Словачке и (можда помало изненађујуће) Црне Горе којима су стручњаци Форума дали много више оцјене.
Индекс економских слобода – финансијска слобода
Овај индекс саставља Heritage foundation, он се комплетан састоји од десет показатеља (слобода), али нама су биле интересантне слободе у финансијској сфери. Ниво финансијских слобода је изведен на основу четири критеријума:
- нивоа владине регулативне контроле финансијског сектора
- броја интервенција државе у банкарском сектору
- лакоће отварања и несметаног вођења фирми из финансијског сектора
- владиног утицаја на алокацију кредита
Оцјене су дате у распону од 0 до 100, при чему вриједности имају следећа значења:
100-80 слободне
79,9-70 углавном слободне
69,9-60 умјерено слободне
59,9-50 углавном не-слободне
49,9-0 под притиском
Као и у предходним случајевима састављена је следећа табела:
Табела бр. 5 - Финансијске слободе
Земље | Ниво слобода | Ранг међу земљама у транзицији |
Естонија | 80,0 | 1-3 |
Литванија | 80,0 | 1-3 |
Чешка | 80,0 | 1-3 |
Мађарска | 70,0 | 4-7 |
Албанија | 70,0 | 4-7 |
Јерменија | 70,0 | 4-7 |
Словачка | 70,0 | 4-7 |
Хрватска | 60,0 | 8-15 |
Македонија | 60,0 | 8-15 |
Летонија | 60,0 | 8-15 |
Грузија | 60,0 | 8-15 |
Казахстан | 60,0 | 8-15 |
БиХ | 60,0 | 8-15 |
Бугарска | 60,0 | 8-15 |
Пољска | 60,0 | 8-15 |
Румунија | 50,0 | 16-21 |
Србија | 50,0 | 16-21 |
Црна Гора | 50,0 | 16-21 |
Киргистан | 50,0 | 16-21 |
Молдавија | 50,0 | 16-21 |
Словенија | 50,0 | 16-21 |
Русија | 40,0 | 22-25 |
Украјина | 40,0 | 22-25 |
Азербрјджан | 40,0 | 22-25 |
Таџикистан | 40,0 | 22-25 |
Узбекистан | 20,0 | 26 |
Туркменистан | 10,0 | 27-28 |
Бјелорусија | 10,0 | 27-28 |
Извор: Index of economic freedom 2009, The Heritage Foundation, Washington D.C. 2009.
Из табеле се види да је за ниво финансијских слобода БиХ добила оцјену 60, по чему спада у групу умјерено слободних земаља и налази се на диоби од 8 до 15 мјеста међу 28 ЗУТ. То је релативно добар резултат будући да су се, по оцјени особља Херитиџ фондације, по нивоу финансијксе слободе иза БиХ нашле и земље као што су Словенија, Румунија и Србија. Међутим сама оцјена 60 говори да је ниво финансијске слободе у БиХ, као и у још двадесетједној ЗУТ, још увјек релативно низак и у сваком случају далеко од потпуне либерализованости. Да се могло учинити више може се (опет) видјети на примјеру Естоније, Литваније и Чешке које су добиле оцјену 80 што би значило да у њима финансијски сектор функционише уз висок степен слободе одлучивања. Упоредимо то са неким земљама ЕУ, и видјећемо да су рецимо Данска и Финска од Heritage фондације такође добиле оцјену 80 (колико и Естонија, Литванија и Чешка), док су нпр. Холандија и Финска добиле оцјену 90. Закључак је да су најнапредније земље у транзицији направиле огроман скок напријед и барем на папиру конкуришу мање напредним земаљама западне Европе.
Компоновање заједничког показатеља
При коначном рангирању БиХ по нивоу финансијске слободе поставља се неколико битних питања. Како компоновати заједнички показатељ? Да ли приликом компоновања дати већи значај неком од показатеља, или све врједновати подједнако? Да ли је потребно чинити компарацију само са ЗУТ, са свим земљама свијета или са развијеним земљама?
Начин компоновања заједничког (синтетичког) показатеља за вишедимензијоналну појаву каква је финансијска либерализација, тј. избор одговарајуће методе добијања овог показатеља опет зависи од дефинисаних претпоставки. Једна од битних претпоставки је свакако и постојање међузависности између различитих обиљежја једне те исте посматране појаве (нпр. постојање везе између сложености финансијских система и лакоће добијања кредита). Сматрали смо да би кориштењем модела И-одстојања прејудицирали постојање оваквих веза. Тиме бисмо изашли изван оквира овога рада, јер изучавање оваквих веза заслужује да буде предмет посебног истраживања. Зато смо жељели да користимо модел Ф-одстојања. Међутим, показало се да би и кориштењем овог метода добили искривљене резултате због специфичности података на основу којих треба саставити крајњи показатељ. Наиме, проблем нам је задавао показатељ бр. 2 (кредитирање), јер је дат једино у облику ранга (од 1 до 27). Чак и када смо прилагодили податке да бисмо задовољили услов истосмијерности, и када смо користећи стандардну девијацију добили неименовану величину, овај показатељ је претезао над друга два, јер ранг није уважавао стварну величину разлике међу земљама по овом показатељу. Зато смо се одлучили за кориштење најједноставнијег модел добијања крајњег показатеља који се базира на свођењу свих обиљежја на једну заједничку јединицу мјере, а то је ранг. Свака земља је у сваком извјештају рангирана међу свим осталим земљама свијета. Тако ранг постаје заједничка јединица мјере и коначна јединица мјере постаје просјечан ранг, мада ни он не уважава ниво разлике међу земљама (нпр, разлика између прво и другопласиране по појединим критеријумима може бити много већа него између дргопласиране и трећепласиране земље али ранг то не може да одрази.)
И на крају било је питање са којим земљама поредити БиХ? Ми смо се опредјелили за ЗУТ, јер би поређење са нпр. најразвијенијим земљама поставило претешке стандарде за БиХ, док би поређење са најзаосталијим земљама свијета било понижавајуће за земљу и амнестирало власти од одговорности за стање у земљи.
Поштујући све горе речено, саставили смо следећу табелу ( Табела бр.6)
Табел. бр. 6 - Рангирање ЗУТ по степену либрализованости финансијског система
Земља | Добијање кредита (ранг) | Сложеност финансијског система (ранг) | Финансијске слободе (ранг) | Просјечнан ранг међу ЗУТ |
1. Словачка | 2 | 2 | 5,5 | 3,16 |
2. Естонија | 16,5 | 1 | 2 | 6,5 |
3. Летонија | 4 | 4 | 11,5 | 6,5 |
4. Чешка | 16,5 | 6 | 2 | 8,16 |
5. Мађарска | 10 | 9 | 5,5 | 8,16 |
6. Бугарска | 1 | 12 | 11,5 | 8,16 |
7. Литванија | 16,5 | 7 | 2 | 8,5 |
8. Албанија | 4 | 20 | 5,5 | 9,83 |
9. Румунија | 4 | 8 | 18,5 | 10,16 |
10. Пољска | 10 | 11 | 11,5 | 10,83 |
11. Грузија | 10 | 13 | 11,5 | 11,5 |
12. Јерменија | 10 | 22 | 5,5 | 12,5 |
13. Црна Гора | 16,5 | 3 | 18,5 | 12,67 |
14. Македонија | 16,5 | 14 | 11,5 | 14 |
15. Хрватска | 21 | 10 | 11,5 | 14,16 |
16. Србија | 10 | 17 | 18,5 | 15,17 |
17. Азербрјджан | 4 | 18 | 23,5 | 15,17 |
18. Словенија | 22,5 | 5 | 18,5 | 15,33 |
19. Казахстан | 16,5 | 19 | 11,5 | 15,67 |
20. БиХ | 20 | 16 | 11,5 | 15,83 |
21. Украјина | 10 | 15 | 23,5 | 16,16 |
22. Киргистан | 10 | 24 | 18,5 | 17,5 |
23. Молдавија | 22,5 | 21 | 18,5 | 20,67 |
24. Русија | 24,5 | 23 | 23,5 | 23,67 |
25. Таџикистан | 27 | 25 | 23.5 | 25,17 |
Извор: Табеле бр. 3,4 и 5
Као што се из горње табеле може видјети, БиХ се, по мишљењу значајних међународних финансијских институција, налази тек на двадесетом(20) мјесту међу двадесетпет (25) ЗУТ које су рангиране у сва три извјештаја, чиме се на одређен начин демантује мишљење јавности БиХ како се ради о изразито финансијски либерализованој земљи. Може се рећи да се перцепција јавности о високој либерализованости заснива на поређењу исте са ситуацијом прије пада комунизма и скоро искључиво на основу уплива банкарског сектора у живот становништва и пословање привреде. Тиме процес финансијске либрализације ни изблиза није изцрпљен. Друге ЗУТ су по овом питању учиниле више.
Закључак
Степен финансијских слобода у једној земљи је битан податак будући да значајно утиче на њен развој, али и представља својеврстан показатељ достигнутог нивоа развоја. Међутим, због сложености финансијског система, који укључује бројна тржишта, институције, инструменте и регулативу, врло је тешко измјерити стварни степен либерализованости овог дијела привредног система. Тај, и онако сложен задатак за развијене земље, је на одређен начин и тежи за ЗУТ. Наиме, иако су њихови финансијски системи доста једноставнији него код развијених земаља који имају дугу традицију капиталистичког начина пословања, управо доминантност појединих сегмената финансијског система (банкоцентричност) се појављује као проблем. Тако долазимо у ситуацију да иако је једноставније измјерити ниво финансијских слобода само у једном (банкарском) сектору, недостатак других сегмената овог система говори о ограниченом избору (слободи) инвеститора и оних који траже средства у овим земљама. Због тога смо изложили оцјене за БиХ (и друге ЗУТ) које су им дале Свијетска банка, Економски форум у Давосу и Херитиџ фондација, а које се односе на поједине сегменте финансијског ситема ових земаља или чак на овај систем у цјелини. Из ових извјештаја се види да је БиХ релативно високо рангирана у свијету по лакоћи добијања кредита (59 мјесто међу 181 земљом свијета), али и да је кредите још лакше добити у другим ЗУТ ( БиХ је рангирана као 20-та од 25 Земаља у транзицији). Такође смо видјели да се по сложености финансијског ситема БиХ налази тек на 86 мјесту, међу 134 посматране земље свијета и на 16-ом мјесту међу 25 ЗУТ. Када смо горњим извјештајима додали и онај Херитиџ фондације, могли смо компоновати коначни показатељ, који је БиХ смјестио тек на 20 мјесто међу 25 ЗУТ. То показује да је утисак јавности у БиХ о високом степену финансијских слобода у земљи субјективан и у ствари нетачан. Он је посљедица упоређивања садашњег стања у овој области са стањем у комунизму и заснива се скоро искључиво на искуству са банкарским секторома. Најнапредније међу ЗУТ су учиниле више и самим тим се више приближиле развијеним земљама.
ЛИТЕРАТУРА
- Bertelsmann Transformation Index 2008: Political Management in International Comparison, Bertelsmann Stiftung, Gutersloh, 2008. www.bertelsmann-transformation-index.de
- Bilten CBBH 4-1999, 4-2000, 4-2006, 4-2008.
- Caruana J.Deppler M, „Bosnia and Herzegovina, Financial System Stability Assesment“, IMF, 2006.
- Cottareli.C, Dell Ariccia. G, Vladkova-Hollar. I: "Early Birds, Late Risers, and Sleeping Beauties: Bank Credit Growth to the Private Sector in Central and Eastern Europe and the Balkans" IMF Working Paper wp/03/ 213/ „Rane ptice, kasni spavači i uspavane ljepotice: Rast bankarskih kredita privatnom sektoru u Centralnoj, Istočnoj Evropi i Balkanu“, MMF, Radni papir wp/03/ 213
- Doing Business 2009, IFC, 2009. доступно на: http://www.doingbusiness.org/
- Economic Freedom of the World 2008, Fraser Institute, Bradenton, 2008. www.freethe world.com
- Index of economic freedom 2009, The Heritage Foundation, Washington D.C. 2009.
- Izvještaj 3-2008, Agencija za bankarstvo Republike Srpske, доступно на: http://www.abrs.ba/publikacije/Izvjestaj_o_stanju_bankarskog_sistema_RS_30092008.pdf
- Izvještaj 3-2008. godine, FBA, доступно на: http://www.fba.ba/novostibin/publikacije_65_2.pdf
- Извјештај о финансијској стабилности БиХ за 2008. ЦББХ www.cbbh.ba/files/financial_stability_report/fsr_2008_sr.pdf
- Mišić, Mijo „ Trnutno stanje i problemi bankarskog sektora BiH“, Udruženje banaka BiH, Sarajevo, 27.04. 2006. godine
- Ново плакаловић, Монетарна економија, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, И. Сарајево, 2004.
- Prlenda, Antoniо, „ Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Nikol poziva na nastavak reformi“, Southeast European Times , Sarajevo, 27/12/04
- World Economic Forum, „Global Competitiveness Index“ Geneva, Switzerland 2008.
[1] Сјетимо се препорука фамозног „Вашингтонског консензуса“. Четврта препорука је либерализација каматних стопа, седма је приватизација, осма дерегулација
[2] Одсуство забрана не значи одсуство регулативе, већ исто или бар слично третирање домаћих и страних инвеститора, приватног и државног сектора и слично.
[3] Критеријими које је ауторка користила су слободе у следећим трансферима: СДИ, Улагање у некретнине, трансакције вреијдносним папирима на тржишту новца и капитала, трансакције са акцијама инвестиционих фондова, текући рачун и депозити који се држе код финансијских институција, Финансијски кредити, Трансфери у извршењу уговора о осигурању и физички пренос финансијске имовине.
[4] Транзиција финансијског система поред либерализација обухвата и изградњу и фин. институција које у предходном систему нису постојале., као и инструмената и правила пословања.
[5] Извјештај о финансијској стабилности за 2008. годину www.cbbh.ba/files/financial_stability_report/fsr_2008_sr.pdf
[6] Лизинг организације и микрокредитне организације се у савријеменим уџбеницима и регулативи сматрају обликом кредита, нпр. у FED/FIDC прегледу кредита Америчких банака наводи се седам врста кредита од којих је једна лизинг, а Агенција за банкарство Републике Српске је надлежна за микрокредитне организације, баш као и за комерцијалне банке
[7] Више о овоме погледати у самом изјштају ММФ-а „Ране птице, касни спавачи и успаване љепотице: Раст банкарских кредита приватном сектору у Централној, Источној Европи и Балкану» на стр 8.
[9] Како су у 2009. години, због глобалне финансијске кризе, владе широм свијета предузимале ванредне мјере у својим финансијским системима, овде ћемо и даље корисити податке из 2008. године, дакле задње године пред кризу.
[10] Наравно, уз ограду, како степен либерализованости није једини фактор који утиче на сложеност финансијског система, већ и читав низ других фактора као што је величина привреде једне земље, историја итд.
Нема коментара:
Постави коментар